дозво̀лити

дозво̀лити

дозво̀лити (српски, lat. dozvòliti)[уреди]

Облици:

  1. дозволити, до̀зволим [1]

Значења:

  1. Допустити, сагласити се, одобрити. [1]

Примери:

  1. Сви́ње нѐ кољеш ти̏ ко̏лко о̏ћеш, до̀зволиду ти јѐдно ил е̏вентуално два̏ ма̏ња. [2] [3] [4] Мокрин Стапар Ново Милошево Меленци Елемир [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII,981,07—306, стр.43.
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига1),968,48 стр, стр.7.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV,994, 419 стр, стр. 317.

Напомене[уреди]