доброво́љац
доброво́љац
доброво́љац (српски, lat. dobrovóljac)
[уреди]Именица
[уреди]доброво́љац, м
Облици:
Примери:
- Та̏мо су нас до̀чекали ср̏пски офици́ри и пози́вали за доброво́љце ср̏пске, и ја̑ сам се пре̏до̄, са друго̀вима, ср̏пским офици́рима и би̏о сам доброво́љац. Мартонош [1]
- То̑ је после о̀нога пре̏вра̄та, хѝљаду де̏ветст[о] оса̀мна̄јсте о̏ндак је др̀жава дозво̀лила да се ра̀зоре, и поде́лило се: а̀гра̄р и доброво́љци (то̑ што су би́ли у Ру̀сији, а и у Солу́ну — доброво̀љачка а̀рмија). [2] [3] [4] Меленци Мокрин Ново Милошево [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,0 1,1 1,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII,981,07—306, стр.43,82.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига1),968,48 стр, стр.3.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV,994, 419 стр, стр. 66,04,27.