доби́вати

доби́вати

доби́вати (српски, lat. dobívati)[уреди]

Глагол[уреди]

доби́вати, {{{вид}}} непрел.

Категорије: риб.


Облици:

  1. добивати [1]

Значења:

  1. Примати у власништво, на располагање, трошење и сл. [1]
  2. Примати као терапију. [1]
  3. Бивати захваћен неким поремећајем, болешћу и сл. [1]
  4. Примити у власништво, на располагање, трошење, искоришћавање и сл. [1]
  5. Купити, набавити. [1]
  6. Стећи за неку службу; стећи као род. [1]
  7. Примити (усмено) на знање, на извршење. [1]
  8. Примити (писано) неку званичну одлуку. [1]
  9. Бити изложен казни, ударцу. [1]
  10. Бити постављен на неку дужност, посао. [1]
  11. Стећи нову карактеристику, доспети у неко стање. [1]
  12. Бити захваћен неким поремећајем, болешћу и сл. [1]

Примери: {{{1}}}

Изрази:

  1. до̀бити пле̏ву ("примити плеву на кућни праг као знак удаје/женидбе вољене особе за некога другог"). Нови Сад [1]
  2. доби̏ти по фр̏њи ("исто"). Вршац [1]
  3. до̀бити по но̀су ("претрпети прекор"; "Ћу́ти или ћеш до̀бити по но̀су"). Ново Милошево [14]
  4. недо̀бити ни око пр̏ста ("не добити скоро ништа"; "Ни́сам до̏бӣла ни око пр̏ста од о̀ца"). Ново Милошево [1]
  5. добити лекцију ("бити укорен, изгрђен"). Ђурђево [1]
  6. добити ногу ("бити најурен"). Вршац [1]
  7. До̀бити ко́рпу ("бити одбијен, остављен"). Шурјан Бока Неузина [1]
  8. доби̏ти би́ка ("спарити се с биком (о крави)"). Вршац [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
  2. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 143.
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 95.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 128.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 56.
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 239.
  7. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 145.
  8. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 130.
  9. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 124, 125, 139, 148, 156, 167, 172, 206, 210, 214, 218, 222, 223, 229, 245, 278, 289.
  10. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 12, 119, 131, 192.
  11. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 86, 87, 99, 111, 119, 120, 121, 326.
  12. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 20, 41, 428, 433, 508.
  13. Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште. — ЈФ, Х£IХ, књ. ХII, 1993, 137—153, стр. 141, 142.
  14. 14,0 14,1 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  15. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306.

Напомене[уреди]