до̏звола

до̏звола

до̏звола (српски, lat. dȍzvola)[уреди]

Именица[уреди]

до̏звола, ж

Значења:

  1. Допуштење, сагласност, одобрење. [1]
  2. Документ којим се нешто допушта. [1]

Примери:

  1. Тра́жила је до̏зволу да мо̏же ку́пити. Србобран [1]
  2. И о̏нда до̑ђе до̏ктор и пригле́ди га, и да̑ до̏зволу за са̏рану. [2] [3] Башаид Ново Милошево Фаркаждин [1]# О̀на [је] мо́рала да пра̏ви пра́во (мо́лбу) на Зре̏њанин да до̏би до̏зволу да до̑ђе. [4] Павлиш [1]


Синоними:

  1. карта [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 128, 204.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 314.
  4. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 183.

Напомене[уреди]