до̀цкан

до̀цкан

до̀цкан (српски, lat. dòckan)[уреди]

Облици:

  1. до́цкан [1]

Примери:

  1. А̏јде да се ле̑же, ве̏ћ је до̀цкан. [2] [3] Јаша Томић Бачинци Сремска Митровица Каћ Нови Кнежевац Ново Милошево Башаид Итебеј Шурјан Бока Неузина Фаркаждин [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV,994, 419 стр, стр.67.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII,997, 586 стр, стр.72,84.

Напомене[уреди]