Го́сн бѐлежнику је би́ло фи̑но; ма̏ло по̀мало па се на̑ђе не̏ки пу̑т, па па̏дне ко̀ја дију̀рина, а то̑ кад се ску̏пи ни́су ма̑ли но̑вци. Јаша ТомићШурјан[1]
↑ 1,01,1Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
