ди̏
ди̏
ди̏ (српски, lat. dȉ)[уреди]
Облици:
Значења:
- За место: на којем месту, на које место. [2]
Примери:
- Ди̏ стану̏јеш?. [3] [4] [5] [1] [6] [7] Вршац Лаћарак Черевић Добринци Мартонош Бечеј Параге Госпођинци Бегеч Банатско Аранђелово Мокрин Падеј Кикинда Српска Црња Башаид Нови Бечеј Кумане Меленци Јаша Томић Шурјан Бока Неузина Томашевац Орловат Перлез Фаркаждин Иланџа Баранда Вршац Црепаја Јасеново Крушчица Помаз Чип [2]
- Ди̏ ти је си̑н, ди̏ ти је си̑н?. Визић [2]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 359.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 136, 283.
- ↑ Марија Шпис, Фонолошки опис говора Парага. — СДЗб, књ. ХХХVII, 1991, 553—620, стр. 582.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 10, 41.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 71, 272, 399.
- ↑ Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште. — ЈФ, Х£IХ, књ. ХII, 1993, 137—153, стр. 144.