ди́ка

ди́ка

ди́ка (српски, lat. díka)[уреди]

Именица[уреди]

ди́ка, ж м

Значења:

  1. Понос, част. [1]
  2. Назив којим девојка зове свога момка: драги. [1]
  3. Назив којим млада зове свога девера. [1]

Примери:

  1. То̏ је би́ло дѐцама ди́ка што до̑ђеду њи̏ни ро̀дитељи да и ви̏диду. Томашевац Суботица Бегеч Мокрин Ново Милошево Орловат [1]# И̏мам ди́ку у види́ку. [2] Деска Суботица Мокрин Ново Милошево Нови Бечеј Кумане Меленци Орловат Иланџа [1]
  2. У мог дике очи повелике, ко у риђе кад на зоб наиђе. Бегеч [1]# Девера је млада, по свекрвину упуту, обично звала дика. [3] Јарковац [1]


Синоними:

  1. лола, дикан [1]


Референце[уреди]

  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Миле Попов, Свадба у северном Банату. — Рад, 18—19, 1969—1970, 29—72, стр. 31.
  3. ↑ Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 109.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=ди́ка&oldid=188368”