де̏ка
де̏ка
де̏ка (српски, lat. dȅka)[уреди]
Именица[уреди]
де̏ка, ж
Значења:
- Покривач, ћебе. [1]
Примери:
- И све̏ те̑ мо̀је ства̑ри и це̏о кре̏вет изнѐсӯ и по̀па̄ле (кре̏вет и пе̏рну и де̏ке) да се компа̀нија не о̀трује од мѐне — „трахо̑н ја́ки” сам ѝмо̄. [2] Лаћарак Кукујевци Свилош Сремска Митровица Вогањ Мол Нови Сад Бегеч [1]# Про̏до ту̑ ру̀таву де̏клу. [3] [4] Мокрин [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII,981,07—306, стр.81.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV,994, 419 стр, стр.30.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII,997, 586 стр, стр. 352, 360, 365.