де́ца

де́ца

де́ца (српски, lat. déca)[уреди]

Примери:

  1. Де́ца су ко де́ца — сва̏ки сво̏је. [1] [2] [3] Вршац Ђала Српски Крстур Мокрин Итебеј Меленци Елемир Бока Ботош Баранда Павлиш Избиште Јасеново Панчево Банатска Паланка Баваниште Чип [4]
  2. До̑ђеду на посе́дак ће́рка и дво̏је де́ца. Томашевац [4]


Референце[уреди]

  1. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 169, 177.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 76, 231, 400.
  3. Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште. — ЈФ, Х£IХ, књ. ХII, 1993, 137—153, стр. 146.
  4. 4,0 4,1 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене[уреди]