да̑р
да̑р
да̑р (српски, lat. dȃr)[уреди]
Именица[уреди]
да̑р, м
Значења:
- Поклони који се дају или примају приликом веридбе или свадбе. [1]
- Нарочита обдареност, таленат. Суботица[1]
- Изненадна непријатност. [1]
- Плод. [1]
Примери:
- О̀ва коли́ца за бе́бу смо до̏били од ку̑ма на да̑р. [2] Ченеј Суботица Ђурђево Ново Милошево Вршац Иванда [1]# На та̀цни су сви̏ да̏рови који го̏сти ѝду на вѐридбу. Жабаљ [1]
- О̏нда, кад тре̏ба да до̑ђе [кум], оти̏дне о̑н ку̏ћи за да̑р. [3] [4] [5] [2] Избиште Бешка Нови Карловци Шимановци Мартонош Обзир Параге Ђурђево Каћ Бегеч Кумане Чента Вршац Јасеново Ченеј [1]
- Ко го̏д ѝде у сва̏тове за о̀тим се сва̏ким но̏си кра̀ва̄ј и ма̏ло да̑ра. Итебеј [1]# Ко би се надо том дару?. Ново Милошево [1]# О̀ве го̏дине из ба̑шће смо ску̏пили ле́пе да̏рове. [2] Ченеј [1]
Изрази:
- [1]
- мн да̏рове. — Посли вечере се деле дарове ("Посли вечере се деле дарове"). Крашово [1]
- примити ˜ ("верити се"; "Дево̑јка је при́мила да̑р"). Вршац [1]
- вра́тити ˜ ("раскинути веридбу"; "Дево̑јка је вра́тила да̑р"). Вршац [1]
- ждребе иште дара ("каснити са свакодневним пословима"; "А̀јде, у̀стај, де̏во̄јко, и ждре̑бе да̑ра и̏ште, а ко̀била ве̏ћ осе́дила!"). Нови Сад [1]
- Бити под даром ("верити се"; "Прихватањем дара девојка је била испрошена, „капарисана”, „под даром”, што је значило и њен нови статус у кући и друштву"). [1]
- Кројитидарове ("припремати свадбене дарове"; "После два-три дана по просидби — само у „добар” дан — оде свекрва к млади „да кроје дарове”"). Крашово [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 134.
- ↑ Марија Шпис, Фонолошки опис говора Парага. — СДЗб, књ. ХХХVII, 1991, 553—620, стр. 35.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 278, 401.