гулити

гулити

гулити (српски, lat. guliti)[уреди]

Глагол[уреди]

гулити, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. гу̑лим [1]

Примери:

  1. Из зѐмље̄ се ѝзвади ко̏ре̄н, жи̏ла од те̑ грозбо̀је̄ и онда се то̑ гу̑ли но́жом мало, па онда по о̀чима — то̑ и̏ма со̏фта. [2] Лаћарак [1]
  2. А с о̀тог мла́дог кромпи́ра љу̏ска се само гу̑ли с но́жом. [3] Жабаљ [1]
  3. Ово ди̏гне, па о́де у̀гла̄ви ко̏жу, у̀чињену из бу̏рета, и[с] сѐпије ѝзва̄ђену ис чи̑на, и о̏нда ту̑ са о̀вӣм стру̑же, гу̑ли, и о̏нда по̏се ка[д] то̑ у̀ра̄ди, о̏нда на ко̏су. [4] [3] [5] Ковиљ Мол Надаљ Чуруг Госпођинци Каћ Тител [1]


Синоними:

  1. стругати [1]


Изрази:

  1. ˜ некоме кожу с леђа ("безобзирно искоришћавати, тлачити, угњетавати"). [1]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII,981,07—306, стр.80.
  3. 3,0 3,1 Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII,991, 623—708.
  4. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига1),968,48 стр, стр.22.
  5. Светлана Малин-Ђурагић, Ћурчијски занат у Ковиљу (рукопис).

Напомене[уреди]