гу̀нђати

гу̀нђати

гу̀нђати (српски, lat. gùnđati)[уреди]

Глагол[уреди]

гу̀нђати, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. -ам, гунђати [1]

Значења:

  1. Изражавати незадовољство полугласно, приговарати, замерати. [1]
  2. Полугласно, неразговетно говорити, мрмљати. [1]

Примери:

  1. Во̀ло је ма̏ло да ла̏је и да гу̀нђа и да гр̑ди. [2] [3] [4] Бачко Петрово Село Пачир Госпођинци Ново Милошево Итебеј [1]
  2. Деда Рема је гунђао и викао против свих и сваког, а само је лепу реч имао за своју супругу. Платичево [1]# Ста̑лно ми гу̀нђа, ве̏ћ ми је доја́дила. Деска Ново Милошево [1]# Посебно је увек био киван на власт, али његово гунђање и гласне псовке биле су забавне. Платичево Ново Милошево [1]


Изведене речи:

  1. гунђање [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 169.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 120.
  4. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 120.

Напомене[уреди]