гу̀ма

гу̀ма

гу̀ма (српски, lat. gùma)[уреди]

Примери:

  1. Мо̏же гу̀мо̄м, мо̏же кана́пом, а мо̏же ли̏ком да се ве̑же. [1] Рума [2]


Референце[уреди]

  1. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII,981,07—306, стр.76.
  2. Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене[уреди]