груди

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

груди

груди (српски, lat. grudi)[уреди]

Именица[уреди]

груди, ж

Категорије: пл. т.мед. прен.об.кол.


Облици:

  1. гру́ди [1]

Значења:

  1. Доњи део ребара у говечета. [2] Буковац[1]
  2. Вез на предњем делу мушке или женске кошуље. Вршац[1]
  3. Деформисани грудни кош услед рахитиса, pectus carinatum. Вршац[1]
  4. Дојке у жене. [1]
  5. Чврсти омотач на грудном кошу пчеле. [3] Јарак Жедник Сомбор Бођани Каћ Томашевац[1]

Примери:

  1. Ја̑ ве̏лико не ву́чем у̏ груди. [4] [5] [6] Житиште Ковиљ Српски Крстур Итебеј Меленци Јаша Томић Шурјан Фаркаждин Вршац Избиште Деска Ченеј [1]
  2. Кад и̏ма температу́ру де́те, на̀квасӣ се на јѐдну кр̏пу [ракија] па се ме̏те дѐтету на гру̑ди. [7] Врдник [1]
  3. Р̏ђав сам саз гру́дима. [8] Нови Кнежевац [1]# Стегла ме је на груди и све ми опростила. [6] Опово Вршац Ченеј [1]
  4. А ја̑ сам уста̑ла и ѝспрсила гру̑ди. [9] Павлиш [1]



Изрази:

  1. [1]
  2. А. гру̑де. — Ми̏лује за̏ грӯде. — Ра̏скопчала је гру̑де ("Ми̏лује за̏ грӯд"). Чента Српски Крстур Падеј Кикинда Нови Бечеј Избиште Јасеново [1]
  3. Бан [1]
  4. ЗбДТ 188] [1]
  5. те́рет му спа̏да сас гру́ди ("невоља пролази"). Вршац [1]
  6. ср̏це му се чу́па из гру́ди ("жалост га обузима"). Вршац [1]
  7. Па̏сти не̏коме на ˜ ("пасти у загрљај"). Вршац [1]
  8. на ("у (нечијем) загрљају"). Вршац [1]
  9. Бусати се у ˜ ("разметати се својим заслугама"). Вршац [1]
  10. приви̏ти на ˜ ("загрлити, пријатељски прихватити"). Вршац [1]
  11. те́рет му па̏да на ˜ ("обузима га туга"). Вршац [1]
  12. ср̏це да иско̏чи из гру́ди ("бити веома узбуђен"). Вршац [1]
  13. го́лим гру́дима ("ненаоружан"). Вршац [1]
  14. сас груди у груди ("отворено, храбро"). Вршац [1]
  15. из дуби́не ˜ ("из свег срца"). Вршац [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Анђелка Петровић, Пастирска терминологија Буковца (рукопис дипломског рада).
  3. Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 83, 113, 115.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 79, 281.
  6. 6,0 6,1 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  7. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 295.
  8. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 349.
  9. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 182.
  10. Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.

Напомене[уреди]