грнало
грнало
Именица
[уреди]грнало, с
Облици:
Значења:
- Справа за згртање жара и пепела из велике пећи на чијем је горњем полукружном делу под правим углом постављена дуга дршка. [1]
Примери:
- При кувању и печењу куварица се служила жарачем, грналом, варјачама, лопатицама, перушкама и другим. Бачки Брестовац [1]# О̏гњӣште та̀ко је би́ло за̀зӣдано, о̏нда ту̏ до̏ле ру̏па, о̏нда ис пе̏ћке се ву́че гр̀налом пе̏по. Товаришево [1]
- Не руком већ грналом чаракај по ватри. [2] [3] Нови Сад Нештин Сусек Свилош Шуљам Јарак Вогањ Врдник Платичево Буковац Шатринци Крушедол Чортановци Прхово Голубинци Угриновци Бечмен Бољевци Стари Сланкамен Стари Бановци Сурдук Пачир Сомбор Сивац Дрљан Стапар Кула Србобран Турија Дероње Деспотово Равно Село Госпођинци Жабаљ Чуруг Ђурђево Руменка Бачка Паланка Бегеч Ковиљ Гардиновци Нови Бечеј Житиште Арадац Перлез Добрица Сакуле Сефкерин [1]
- Гр̀нало, то̑ је пра̏љено у ви́ду јѐдно̄г прѐдмета ма̏ло ду́го, са јѐдно̄м — с о̀тӣм се згр̏то пе̏по и жа̑р. [2] Обреж [1]# Донѐси гр̏ на ло да ски̏немо сне̑г с ку̏ће. [4] Ченеј Сремски Карловци Каћ [1]
- Узми оно грнало и изгрни жито испод ветрењаче. Бегеч [1]# Трѐба жа̀ра̄ч и трѐба ло̀пата и трѐба гр̀њало. [2] [5] Платичево Хртковци Голубинци Госпођинци [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет),988, 508 стр.
- ↑ Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ,6,980, 59—92.
- ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига1),968,48 стр, стр.29.