гра́на
гра́на
гра́на (српски, lat. grána)[уреди]
Значења:
- Тањи део дрвета који расте из стабла. [1]
Примери:
- О̀но што поло̀мио ве̏тар, о̀не гра̑не, што поло̀мио ве̏тар, сува́рке — све̏ о̀на ску̏пи па донѐсе. Мартонош [1]
- Це̏о ро̑ј [пчела] се у̀ва̄ти на др̏вету, на̏ гра̄ну и пче̏ла̄р га ски̏не и ме̏тне̄ га у спре̏мљену ко̏шницу, пра́зну. [2] [3] [4] [5] Меленци Сремска Митровица Голубинци Госпођинци Ђала Српски Крстур Ново Милошево Башаид Велики Гај Фаркаждин [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV,994, 419 стр, стр. 84, 348.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII,997, 586 стр, стр.52.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига1),968,48 стр, стр.02.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII,981,07—306, стр.47,64.