горњак
горњак
Језици (3)
Српски
СрпскиИменица
горњак, м
Категорије: риб.
Значења:
- Горњи сноп у крстини, на камари. [1][2]
- Северни ветар. [2]
- Дама у мађарским картама. Јасеново[2]
- Део ама. [2]
- Део ама који се налази коњу на врату, вратник. [3] Бегеч[2]
- Попречни део ама који се налази коњу напред на леђима, леђњак. [3] Бегеч[2]
Примери:
- До̀ња̄к и го̀рња̄к и о̏сам о̀вӣ — значи, то̏ је де̏сет сно̏пова. Бачинци [2]
- Ко̀ре̄ње од горња́ка у̏век се окре̑не су̑нцу. [4] Јаша Томић Стапар Ново Милошево [2]
- Ту̑ до̑ђу по три̑ сно̀па јѐдно на̏ друго, на чѐтр ме̏ста и го́ре је го̀рња̄к. [2]
- Знатну учесталост показује северни ветар „горњак” ( — Ј ЦЦ). [5] [2]# Ду̑ва це̏о да̑н ла́дан го̀рња̄к. Суботица Турија Ново Милошево [2]# Параши се звали горе, горњак се звао параши, тамо они пловци што има. [6] Бачка Паланка [2]
- Горњак има параши, а долњак је олово. Бездан [2]
Референце
- ↑ Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 87.
- ↑ 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 2,10 2,11 2,12 2,13 2,14 2,15 2,16 2,17 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 3,0 3,1 Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 167, 301.
- ↑ Миливоје Милосављевић, Сточарство у северном Банату. — Рад, 12— 13, 1964, 69—101, стр. 69.
- ↑ Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.