горњак

горњак

Српски

горњак (српски, lat. gornjak)

Именица

горњак, м

Категорије: риб.


Значења:

  1. Горњи сноп у крстини, на камари. [1][2]
  2. Северни ветар. [2]
  3. Дама у мађарским картама. Јасеново[2]
  4. Део ама. [2]
  5. Део ама који се налази коњу на врату, вратник. [3] Бегеч[2]
  6. Попречни део ама који се налази коњу напред на леђима, леђњак. [3] Бегеч[2]

Примери:

  1. До̀ња̄к и го̀рња̄к и о̏сам о̀вӣ — значи, то̏ је де̏сет сно̏пова. Бачинци [2]
  2. Ко̀ре̄ње од горња́ка у̏век се окре̑не су̑нцу. [4] Јаша Томић Стапар Ново Милошево [2]
  3. Ту̑ до̑ђу по три̑ сно̀па јѐдно на̏ друго, на чѐтр ме̏ста и го́ре је го̀рња̄к. [2]
  4. Знатну учесталост показује северни ветар „горњак” ( — Ј ЦЦ). [5] [2]# Ду̑ва це̏о да̑н ла́дан го̀рња̄к. Суботица Турија Ново Милошево [2]# Параши се звали горе, горњак се звао параши, тамо они пловци што има. [6] Бачка Паланка [2]
  5. Горњак има параши, а долњак је олово. Бездан [2]


Референце

  1. Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 87.
  2. 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 2,10 2,11 2,12 2,13 2,14 2,15 2,16 2,17 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  3. 3,0 3,1 Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
  4. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 167, 301.
  5. Миливоје Милосављевић, Сточарство у северном Банату. — Рад, 12— 13, 1964, 69—101, стр. 69.
  6. Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.

Напомене