голицати

голицати

голицати (српски, lat. golicati)[уреди]

Глагол[уреди]

голицати, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. -ам [1]
  2. голѝцати [1]
  3. -а̑м, га̀љӣчем [1]
  4. го̀лӣчем Бан, го̀љӣчем Бан [1]


Примери:

  1. Голицао је своју жену толико да јој је чак и позлило. Бегеч [1]# Немо̑ј да ме голица̑ш по таба̏нама. Вршац [1]# Ма̑мо, Ду́ша се голи̑ца. Вршац [1]# Га̀љӣче је. [2] [3] Фаркаждин [1]# Не ва̏ља да се голѝћа ма̑ло де́те. [4] Ченеј [1]


Синоними:

  1. чигљикати [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 99, 128, 265, 408.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 235.
  4. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).

Напомене[уреди]