го̏во̄р

го̏во̄р

го̏во̄р (српски, lat. gȍvōr)[уреди]

Значења:

  1. Језик. [1]

Примери:

  1. Ка̑же, кад је чу̏о пр̑ви пу̑т ср̏пски го̏во̄р, та̏мо на ра́ду у Ру̀сији, а о̑н са̏в сре̏тан. [2] [3] [4] Параге Сивац Шајкаш Мокрин [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига1),968,48 стр, стр.01.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII,997, 586 стр, стр. 303.
  4. Марија Шпис, Фонолошки опис говора Парага. — СДЗб, књ. ХХХVII,991, 553—620, стр. 590.

Напомене[уреди]