гла̀ван

гла̀ван

гла̀ван (српски, lat. glàvan)[уреди]

Значења:

  1. Који се истиче по важности; најбитнији, основни. [1]

Примери:

  1. Ба́но̄вци су у Сре́му, нуз Ду̏нав ва̏ш, и гла̀вно во̏зӣште (пре́воз) би́ло је ту̑ [ ЗбДТ63 ]. Голубинци [1]
  2. О̀ра̄ч је гла̀ван. [2] [3] Српска Црња Врдник Мартонош Ново Милошево [1]
  3. Ни́је би́ло о̏нда сва̏това са не̏ком ба̑ндом ова̀ко, него га̀јда̄ш је би̏о гла̀вни. Кула [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII,981,07—306, стр.94.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII,997, 586 стр, стр.51.

Напомене[уреди]