га̑р

га̑р

га̑р (српски, lat. gȃr)[уреди]

Именица[уреди]

га̑р, м/ж

Значења:

  1. Црне недогореле честице огрева које се дижу са димом или су помешане с пепелом. Ковиљ Итебеј Вршац[1]

Примери:

  1. Кад сам ју̏трос ва̏дијо га̑р из [земљане] фуру̏не, јо̏ш је би́ло жа̑ра [ Бан II 100 ]. Вршац Мартонош Бегеч Банатско Аранђелово Мокрин Ново Милошево Тараш Бока Јасеново [1]# Обришу ону гар с пенџера. Сомбор [1]
  2. Испр́љо си се од га̑ра. Деска [1]
  3. Не могу ти ве́зати ше̏пут, ка̏ване су ми ру̑ке од га̑ра. Ченеј Бачинци Суботица Каћ Бегеч Вршац [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене[уреди]