ву̑л
ву̑л
ву̑л (српски, lat. vȗl)[уреди]
Именица[уреди]
ву̑л, м
Значења:
Примери:
- У̀дени ву̑л у и̏глу. Лаћарак [1]
- Ву̑л про̀вла̄чимо за ша́ру ; риб — На̏ ше ба̏бе су пре̏ле од ку̀деље ка̀на̄п и би̏о је ву̑л да се ку̑пи, фа̀брични (Кв). [2] Јаша Томић Бачинци Сусек Свилош Пачир Равно Село Ново Милошево Вршац [1]
- Шотиш може да буде „сади” — познат и као „сади платно” (без украса) и „усновани” — са „вулом” у основи — више познат као „српско платно”. [3] [1]# По исписаној шеми везени су украсни мотиви најчешће црвеним или плавим концем (фулом) ( — Л Чр). [4] [1]# За дераклије му је био потребан фул ; риб — Метница, то је једна мрежа исплетена са јако танким фулом, танак као конац (БГ). [5] Бегеч Турија Каћ Ново Милошево [1]
- Фали ми три боје фула за шлингање. [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).
- ↑ Рајко Р. Николић, Шајкашка народна ношња. Српске народне ношње у Војводини. Нови Сад (Матица српска), 1953, 57—75, стр. 3.
- ↑ Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 24.
- ↑ Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.