ву́рати

ву́рати

ву́рати (српски, lat. vúrati)[уреди]

Глагол[уреди]

ву́рати, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. ву̑рам, вурати [1]
  2. -и се, вурати [1]

Значења:

  1. Бацити се ногама, замахнути и ударити ногама (о коњу). [1]

Примери:

  1. И̏ма кад се [коњ] ву̑ра, а о̀ће и пре̏дњим но̀гама да ва̏та. Бачка Паланка Каћ Ковиљ [1]# Вури цепаницу у вуруну. Черевић Платичево [1]# оће да се вури, посебно на непознато чељаде [ПЧ III 124; ПЧ VIII 86; ТКПВ]. Ченеј Суботица Бачки Брестовац Каћ Ковиљ [1]
  2. О̏нда између њи̑ до̀ро̄њга о̀на да се ко̏њ не би ву̏рио на кра̏ву. Свилош [1]


Изведене речи:

  1. вурити [1]


Синоними:

  1. бацати Сомбор Ковиљ [1]
  2. бацати [1]


Референце[уреди]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=ву́рати&oldid=187695”