вру̏ћина

вру̏ћина

вру̏ћина (српски, lat. vrȕćina)[уреди]

Примери:

  1. По̏ла ју̑ла о̀пе̄та се мо̑ра да по̀прска, то̑ је гла̀вно: о̏нда бу̏ду вру̏ћине ја́ке, онда се по̏тпари, спа̏ри се гро̑жђе [ЗбДТ74,94; ГГ8,04). Врдник Добринци Силбаш Госпођинци Чента Избиште [1]


Референце[уреди]

  1. Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене[уреди]