врнути

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

врнути

врнути (српски, lat. vrnuti)[уреди]

Глагол[уреди]

врнути, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. вр̑нем [1]
  2. вр̏ћем [1]
  3. вр̏ћам [1]
  4. вр̏ћем се [1]

Значења:

  1. Доводити на место поласка. [1]

Примери:

  1. Ја̑ ћ[у] тѐбе вр́нути. [2] [3] Итебеј Арадац Јасеново Црвена Црква [1]
  2. Комшије могу кад год зажеле кроз капиџик да прођу и да свашта ишту на зајам или да врну што су позајмили. Сакуле [1]
  3. Вр́ни ко́ње да не и́ду у куку́руз. Вршац [1]
  4. Иди врни праце. Јасеново [1]
  5. Ћеш ми ка́сти кад се вр̑нем, са̏д мо̑ра да бе̏гам. Јаша Томић [1]
  6. Та́ко се вр̑неду на̏траг. [4] [5] Јасеново Итебеј Неузина Бока Шурјан Вршац Црвена Црква Крашово [1]
  7. Ја̑ сам јој ѝспрва ши̏љала по деца̏ма шта̏ ску̏вам, а о̀на ми све̏ вр̏тала, па шта̏ сад мо́гу?. Вршац [1]
  8. Пулин ми одлично врћа овце. Црвена Црква [1]
  9. О́не и[х] вр̏ћеду на̏траг. Јасеново [1]
  10. До̑кле ћеш да се вр̏ћеш, ћеш да задо̏цниш, не ви̏диш ко̀ји је ве̏ћ са̑т. Вршац [1]


Изведене речи:

  1. вр̏тати [1]
  2. вр̏ћати [1]
  3. врћати се [1]


Синоними:

  1. вратити [1]



Изрази:

  1. Врнедан ("превали подне"). Крашово [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 232.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 219, 222, 339.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 278, 370, 401.
  5. Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 243, 1907, 52—79, стр. 68.

Напомене[уреди]