вр̑г

вр̑г

вр̑г (српски, lat. [[vȓg {1}]])[уреди]

Именица[уреди]

вр̑г, м

Категорије: бот.


Облици:

  1. [[врг {1}]] [1]

Значења:

  1. Врста тикве, широке у доњем делу а уске и издужене у горњем. Свилош Сусек Черевић[1]
  2. Посуда или већа кашика начињена од осушене тикве. [1]

Примери:

  1. Ено ти врг па одли онај цеђ из шавоља. [1]
  2. И у̀ та̄ј вр̑г мо̏же да се на̏спе. Свилош [1]
  3. Вр̑г је за заграбља́вање во̀де из ки̏шнице. [2] Бегеч Сусек Черевић [1]

Референце

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.

Напомене[уреди]