вр̏бовати

вр̏бовати

вр̏бовати (српски, lat. vȑbovati)[уреди]

Глагол[уреди]

вр̏бовати, {{{вид}}} непрел.

Категорије: трп.


Облици:

  1. -ујем, врбовати [1]
  2. врбовати[1]

Значења:

  1. Наговарати, придобијати некога за нешто. [1]

Примери:

  1. О̀ни на̑с по̏чну да вр̏бују за ско̏је̄вце. Лаћарак [1]
  2. Вр̏бују ме да иде̑м у Нема̏чку да ра̑дим. Вршац Бегеч [1]# То̑ су доба́вљали (по два̑ ју̏тра) домобра́нци (то̑ су ко̀ји су бра́нили зе̏мљу, вр̏бова̄ни су), то̑ је др̀жава покло̀нила зе̏мљу ко̀ји су ѝшли у ра̀ту. [2] Меленци [1]


Изведене речи:

  1. вр̏бова̄н [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 143.

Напомене[уреди]