водоноша
водоноша
Именица
[уреди]водоноша, м/ж
Категорије: об.риб.
Облици:
Значења:
- Особа која доноси воду са јавне чесме, бунара; разносач воде. [1]
- Пчела која доноси воду. [1]
- Члан скупине рибара (риболовне бригаде) који брине о мрежама, прибору, храни и пићу за рибаре и сл. [1]
Примери:
- После Другог светског рата све до увођења водоводне мреже у Срему (1961) разносаче тзв. живе воде грађани су називали водоношама. [3] [1]# Е̏, о̑н је би̏о водо̀ноша. [4] Кула Сомбор Ново Милошево Елемир [1]# Е̏во на̏ше водоно̏ше, ба̏ш сам ожедне̏ла. Вршац [1]# Јел и̏ма у ко̏шницама које су водо̀ноше, и̏маш које ра̑ду, које вуку пра́шак. [2] Иланџа Моровић Нештин Ердевик Визић Сремска Митровица Черевић Бешеново Рума Јаково Сивац Пачир Суботица Верушић Товаришево Жедник Србобран Змајево Футог Каћ Гардиновци Бачко Градиште Бачко Петрово Село Мол Нови Кнежевац Мокрин Кикинда Бочар Нови Бечеј Елемир Меленци Башаид Српска Црња Радојево Итебеј Међа Јаша Томић Бока Маргита Конак Баваниште Омољица Ковин [1]
- Те̑ што во̏ду до̀носе зо̀ву се водо̀ноше. Ђала [1]# О̀нај ко̀ји но̏си во̏ду, ко̏тлић и све̏ то̑ и спре̏ма ча́мац — о̑н је водо̀ноша или кра̀нцла̄ш. [5] Ковиљ [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
- ↑ Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 28.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 169, 209.
- ↑ Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).
Напомене
[уреди]※