вла́чити

вла́чити

вла́чити (српски, lat. vláčiti)

Глагол

вла́чити, {{{вид}}} непрел.

Категорије: риб.

Облици:

1. влачити

Значења:

1. Вући дрљачу по орању.
2. Ловити рибу влаком.

Примери:

1. Узо̏ре се и по̀сеје, и онак се др̑ља и вла̑чи. Панчево
2. Ако се се̏је, мо̏ра да иде̑ш, ако се о̏ре, иде̑ш, ако се вла̑чи — све̏ смо то̏ и̏шли са нога̏ма. Вршац Краљевци Суботица Равно Село Бегеч Чуруг Госпођинци Жабаљ Каћ Тител Нови Кнежевац Ново Милошево Јарковац Вршац Јасеново Црвена Црква Кусић Иванда Ченеј # Па по̀сејемо ру̀кама, па ондак подр̑љамо ко̀њима, па вла̑чемо. Томашевац Неузина Бока Шурјан
3. О̀чо̄ је да вла̑че жи̏то већ тре̏ће ју̏тро. Јаша Томић # Дугачка аљина, па јој се по земљи влачи. Јасеново

Синоними:

1. дрљати, влачугати, завлачити, влачати, парати
2. вући