ви́ла

ви́ла

ви́ла (српски, lat. víla)[уреди]

Именица[уреди]

ви́ла, ж

Значења:

  1. Натприродно женско биће, обично изванредне лепоте. [1]

Примери:

  1. О̑н се по̀плаши ди сѐди ви́ла ш ње̑ни кће̏рама. Итебеј [1]
  2. Пре̑ је би́ло и ви́ле. Српска Црња [1]
  3. На ата́ру су ви̏дли ви̑ле. [2] [3] Елемир Јамена Каћ Меленци [1]


Изрази:

  1. виле у тебе ушле ("клетва"). Кикинда Вршац [1]
  2. ју̑ри ко да гави̑ле но̏су ("трчати у паничном страху"). Вршац [1]
  3. ви̑ле у̀шле у тво̑ј да̑н ("клетва"). Нови Бечеј [1]
  4. Ле́па ко ˜ Пачир Сомбор [1]
  5. и̏ди у ви̑ле ("блажа псовка"). Ново Милошево [1]
  6. зна̏ле га ви̑ле ("то нико не зна"). Мокрин Јасеново [1]
  7. А̏јд у ви̑ле ("блажа псовка"). Вршац [1]
  8. кад виле дођу к очима ("самртни час, тренутак"). Футог [1]
  9. виле те нашле ("клетва"). Јасеново [1]
  10. ви̑ле те стре̏филе ("клетва"). Нови Сад [1]
  11. ко̀је су тѐбе ви̑ле до̏неле ("изненада доћи, појавити се"). Вршац [1]
  12. ви̑ле те о̏днеле ("клетва"). Сомбор Нови Бечеј Вршац [1]
  13. на̀шла се ˜ у чѐму ни́је би́ла ("правити се важна, фина"). Ђала [1]
  14. ви̑ле га на́нине зна̏ле ("то нико не зна"). Вршац [1]
  15. ви̏дла се ˜ у̀ чим ни́је би́ла ("правити се важна, фина"). Фаркаждин [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII,997, 586 стр, стр.71, 302, 432.
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига1),968,48 стр, стр.03.

Напомене[уреди]