ве̑рник

ве̑рник

ве̑рник (српски, lat. vȇrnik)[уреди]

Именица[уреди]

ве̑рник, м

Примери:

  1. На У̀скрс је би́ло пу̏но ве̑рника у цр̑кви. [1] Ченеј Сомбор [2]# Не ра̑ди субо̏том, о̑н је ве̑рник. Вршац [2]


Синоними:

  1. веран [2]


Референце[уреди]

  1. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  2. 2,0 2,1 2,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене[уреди]