ве̏шт

ве̏шт

ве̏шт (српски, lat. vȅšt)[уреди]

Прилог[уреди]

ве̏шт, прил.

Облици:

  1. вешт, [1]


Примери:

  1. Здра̏во је ве̏шта у ра́ду, само јој лѐту ру̑ке, то̑ још ни́си ви̏до. [2] [3] Вршац Сомбор Кикинда Ново Милошево Итебеј Меленци Житиште Перлез Фаркаждин Избиште [1]# Ка̏ко само ве̏што ла̏жеш!. Вршац Сомбор [1]


Изведене речи:

  1. ве̏што [1]


Синоними:

  1. умешан, спретан [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 129, 363.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 136.

Напомене[уреди]