ве̏шати

ве̏шати

ве̏шати (српски, lat. vȅšati)[уреди]

Глагол[уреди]

ве̏шати, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. ве̏шам се, вешати [1]

Значења:

  1. Стављати предмете да висе. [1]
  2. Одузимати некоме живот вешањем. [1]
  3. Хватати се за неки предмет и висити. [1]
  4. Одузимати себи живот вешањем. Вршац[1]

Примери:

  1. Шифо̀не̄р је о̀нај вѝсоки што ве̏ша̄ду оде́ло. Меленци [1]# Ве̏ша ме̑со и слани̏ну у ко̏мин. [2] [3] Вршац Сомбор Бачки Брестовац Ченеј Шајкаш Вршац Крушчица Кусић [1]# Чим су до́шли, о̏ма су а̏псили, стре́љали и ве̏шали Ср́бе и Ци̏гане. Вршац Сомбор [1]
  2. И на та̀вану ако на̑ђеду јѐдан ли̑ст [дувана], нек ме о̏ма ве̏ша̄ду, стре̑љаду. Ђала [1]# Не ве̏шај се на пло̑т, ѝма за̑рђале јексе̏ре. Вршац Сомбор [1]
  3. Ја̏ и та̏ј Е̏мил се ува́тили, ве̏шамо се за не̏ке камио́не. Башаид [1]


Синоними:

  1. обесити [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 18.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 427.

Напомене[уреди]