ваистину
Изглед
ваистину
Језици (1)
Прилог
ваистину, прил.
Облици:
- [1.1.] ва̀истину [1]
Слогови: ва-и-сти-ну
Значења:
- [1.] Заиста, доиста. [2]
Порекло:
- [1.1.] из праславенског:
Примери:
- [1.1.] Ва̀истину се ро̏ди. [3] [4] Лаћарак, Бешка, Сомбор, Стапар, Ковиљ, Ново Милошево, Остојићево, Фаркаждин [2]
- [1.2.] У цр̑кву иде́мо и го̀ворӣмо ре̑чи: Хри̏сто[с] се ро̏ди, вра̑те нам: ва̀истину ро̏ди, па та̀ко два̑ да̑на сла̏вӣмо. [5] [2]
- [1.3.] • ~ у изр. ~ васкресе (воскресе) (код православаца) одговор, одпоздарав ономе ко, на Ускрс, каже „Христос васкресе (воскресе)“. ~ се роди (код православаца) одговор, одпоздарав ономе ко, на Божић, каже „Христос се роди“. [6]
- [1.4.] Православни поздрав на дан Ускрса „Христос воскресе” и одпоздарав „ваистину воскресе” једна је од потврда тежње религије да истакне веру у обичном човеку. [7] [2]
- [1.5.] Све̑т се поздра̏вља: „Хри̏стос во̏скрес”, они одгова́рају: „Во̏истина во̏скрес”. Вршац [2]
Асоцијације:
- [1.1.]
Изведене речи:
- [1.1.]
Референце
- ↑ Речник српскога језика, Матица српска (2011): [[1]]
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад,8—19,969—1970, 83—100, стр. 96.
- ↑ Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад,6,980,41—165, стр.58.
- ↑ Марија Шпис, Фонолошки опис говора Парага. — СДЗб, књ. ХХХVII,991, 553—620, стр. 611.
- ↑ Речник српскога језика, Матица српска (2011): [[2]]
- ↑ Весна Марјановић, Симболика и симболи у ускршњем циклусу. — Рад, 33,991,63—176, стр.72.