Пређи на садржај

ва̏тати

ва̏тати

ва̏тати (српски, lat. vȁtati)

[уреди]

Глагол

[уреди]

ва̏тати, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. ватати [1]
  2. -ам, ватати [1]

Значења:

  1. Узимати, дочекивати рукама, задржавајући некога или нешто. [1]
  2. Ловити рибу. [1]
  3. Мамити пчеле у кошницу. [1]
  4. Упрезати коње или волове. [1]
  5. Скупљати, захватати течност. [1]
  6. Узимати у уста, гутати (о живо ti ња ма). [1]
  7. Заиграти у колу. [1]
  8. Затицати некога у нечему недозвољеном; кажњавати. [1]
  9. Одређивати правац, држати се правца. [1]
  10. Запремати. [1]
  11. Обузимати, савлађивати (о болести и сл.). [1]
  12. Укрцавати се у неко превозно сред ство. [1]
  13. Заузети место. [1]
  14. Простирати се. [1]
  15. Дохватати, досезати. [1]
  16. Досезати до нечега. [1]
  17. Хватати се за руке у игри, колу. [1]
  18. Лаћати се посла. [1]
  19. Приањати, лепити се. [1]
  20. Настајати, спуштати се (о мраку, магли и сл.). [1]

Примери:

  1. О̀на се пе̏њала го̏ре ко мушка́рац и ва̏тала вра́пце. [2] [3] [4] [5] Нови Сад Чуруг Госпођинци Бегеч Српски Крстур Мокрин Падеј Иђош Ново Милошево Српска Црња Нови Бечеј Башаид Кумане Итебеј Међа Житиште Елемир Јаша Томић Бока Неузина Шурјан Добрица Фаркаждин Орловат Томашевац Сакуле Сефкерин Вршац Иланџа Иванда Ченеј [1]# И то̑ се нау̀чило та̏мо заву́ћ па та̏мо и о̏нда та̀ко ва̏ћа пи̏лиће. Суботица [1]# Ста̑ри ри̏ба̄ри ка̑жу — ва̏тај ри̏бу у кр́тогу кад су ју̑лске вру̏ћине. Ковиљ [1]
  2. Белу рибу смо највише ватали. [6] [7] [8] [9] [10] Србобран Стари Сланкамен Кленак Сремски Карловци Мол Арадац Дероње Бачка Паланка Бегеч Нови Сад Гардиновци Падеј Житиште Елемир Чента Вршац [1]
  3. Сома већином поклапачом ватамо. Бачко Градиште [1]# Ва̏там ро̑ј ма̏тичњаком, то̑ је тра́ва. [11] Конак Нештин Моровић Ердевик Визић Дивош Сремска Митровица Черевић Бешеново Кленак Рума Ириг Мол Сомбор Сивац Кула Србобран Гардиновци Мошорин Иђош Зрењанин Бока Маргита Иланџа Ковин [1]# Ѝмали смо ко̏ла кра̏тка кад ѝде̄ се у гра̑д, нѐ мо̄ра се ва̏тати два̑ ко̀ња, већ с у̀ва̄ти јѐда̄н ко̏њ па се ѝде на пѝјацу. Ченеј [1]
  4. О́де ко̀д на̄с не ва̏таду кра̏ве [у кола] с ко̏њима. [12] [13] [14] Павлиш Јамена Моровић Вашица Гибарац Сот Сремска Рача Кукујевци Мартинци Ердевик Лежимир Свилош Сремска Митровица Јазак Черевић Сремска Каменица Вогањ Врдник Кленак Платичево Грабовци Огар Купиново Карловчић Прхово Војка Голубинци Марадик Крушедол Бешка Крчедин Белегиш Нови Сланкамен Бољевци Старчево Батајница Мартонош Суботица Сомбор Пачир Сивац Бачки Брестовац Бајша Мол Кула Вајска Кула Лалић Силбаш Дероње Деспотово Змајево Турија Чуруг Госпођинци Каћ Шајкаш Гардиновци Тител Бачка Паланка Бегеч Руменка Ченеј Нови Сад Бачко Градиште Српски Крстур Банатско Аранђелово Санад Мокрин Падеј Иђош Кикинда Ново Милошево Српска Црња Радојево Нови Бечеј Башаид Меленци Итебеј Кумане Житиште Тараш Елемир Арадац Зрењанин Ботош Конак Маргита Велико Средиште Орловат Перлез Идвор Чента Сефкерин Добрица Иланџа Алибунар Вршац Уљма Панчево Црепаја Омољица Баваниште Долово Делиблато Ковин Бела Црква Банатска Паланка [1]
  5. И о̏нда кочија́ши ва̏тају (пре́гају) ко̀ње и о̏нда се̏да̄мо на̀ кола. Сента [1]# Ва̏там ки̏шницу да о̀перем ко̏су. Ковиљ Каћ [1]# Младожења држи на врх ноги (чизми) шефељ, а млада ваће воду. [15] Крашово [1]# О̏ндак до̑ђу и на ле́то ста̏ну и кљу̏цају, [ласте] ва̏тају пче̏ле — то зове́мо брегуни̏це. [6] Избиште [1]
  6. Он [сом] дође и ома вата оног ровца. Кленак [1]# Кад се кре̑немо, о̏ма ко̏ло ва̏та̄мо. Га́ја, о̑н сто̀јӣ, ми̑ о̏дма јѐдни де̏сно, јѐдни ле̑во кре̑ћемо се и ва̏та̄мо ко̏ло. [16] Бачка Паланка Вршац [1]# А о̏нда су ва̏тали те̏ љу̑де. [5] Ђала Ченеј [1]
  7. О́де је у̏ но вре́ме би̏о ја́ки шве̏рц; шве̏рцова̄ли (кри̏јӯћи тр̏гова̄ли — тр̀говина без по́реза, фѝнанци то ва̏тали). Рума [1]# Ватај леву страну. Вршац [1]
  8. О̏н је ко̀нопац пру̏жио з бре̑га у̏право на у̏лицу и та̀ко су ва̏тали пра́вац. Шимановци [1]# Ово буре вата пецто литри. Сомбор Вршац [1]# Муке су ме ватале још кад ми је [лекар] шио [прст], ал сам дао и он оцеко. Ченеј [1]
  9. Чим дође вече, вата га страх. Сомбор [1]# Где̏ ти̑ ва̏таш афто̀бус?. Ковиљ [1]
  10. Ми̑ смо по̏се ва̏тали дру̏ги во̑з. Павлиш Каћ [1]# Ва̏таш ре̑да. [8] [5] Томашевац Ченеј [1]
  11. Ја̑ ћу да ку̑пим ка̑рте а ти̑ ва̏тај место и тѐби и мѐни. Ковиљ [1]# То̑ је све̏ ва̏тало то̏ А̏лмашко гро̑бље. Нови Сад [1]# Било је коња који су репом ватали кајас. [17] Ченеј [1]# То се на̀прави бла̏та, о̏ндак и̏ма да̀ска, та̀ка, фа̏ћа ко̀лко [ј]е. И̏ма гво̀здени ра́ма од о̏брӯча, колѝкӣ је цре̑п и то̑ се ме̏те на да̀ску. Мартонош [1]# Када ма̏тица бу̏де пр̑ва ко̏ја иза̑ђе, дру̏га, тре̏ћа, о̏на да́је зна̑к сво̏јим пче̏лама и о̏не изла̏зу на̏поље из ко̏шнице и ва̏тају се на др̏во. Ро̑ј се ва̏та за гра̑ну, не̏кад и за ста́бло. Черевић [1]
  12. И о̏ндак о̀на бр̏зо, кад се ро̀ји, ѝзлази и ва̏та се за на̑јви̏шље др̏во. [18] [11] [5] Иланџа Ердевик Јарак Рума Сомбор Пачир Жабаљ Српски Крстур Радојево Башаид Меленци Вршац Долово Дупљаја Ковин Ченеј [1]# Заи̏гру ко̏ло и о̏ндак се ови̏ дру̏ги сви̏ ва̏таду поред ње̏га и поред девоја́ка. Јасеново Вршац [1]# Ни́сам се ја̏ ва̏то да чи̏стим. [5] Башаид Сомбор Ченеј [1]# Што се земља вата за ашов. [5] Сомбор Вршац Ченеј [1]# Кад ве̏ћ је ве̏че, су́то се ва̏та, о̏нда дево̑јке по̏ђу ку̏ћи. [5] Јасеново Вршац Ченеј [1]


Изрази:

  1. ˜ на ларму ("викати да би се прикрило незнање, немоћ, слабост, недостатак аргумената и сл."; "Кад си јунак, туци се а немој да „ваташ на ларму”"). Црвена Црква [1]
  2. ва̏тати сеза гла̑ву ("бити на великој муци"). [1]
  3. ˜за ре̑ч а. ("користити се туђом изјавом, на нечију штету или корист"). Вршац [1]
  4. ˜ко̏рен ("јачати, освајати"). Вршац [1]
  5. ва̏тати се за сла̑мку ("полагати последњу наду"). Вршац [1]
  6. ˜за гу̏шу ("присиљавати некога на нешто"). Вршац [1]
  7. ко да су га на̀бућкало ва̏тали ("ружан, неугледан"). Каћ Ковиљ [1]
  8. ˜на су̏зе ("злоупотребљавати нечију сажаљивост"). Ковиљ Вршац [1]
  9. ва̏tati сеу ко́штац ("суочавати се са неким проблемом"). Вршац [1]
  10. ˜зја̏ле ("беспосличарити, досађивати се"). Черевић Ковиљ Мокрин Јаша Томић Неузина Бока Шурјан [1]
  11. ˜ма̑ ("исто"). Вршац [1]
  12. ˜маглу ("бежати"). Ковиљ Вршац [1]
  13. б.уз негацију, у директном обраћању ("не узимати као сасвим поуздано оно што је неко рекао"; "Ја̑ ми̏слим да је та̀ко, ал нѐмој ме ва̏тати за ре̑ч"). Ковиљ Вршац [1]
  14. ва̏тати сеза тр́бу од сме̏ја ("грохотом се смејати"). Вршац [1]
  15. ва̏ћатикра̑ј с кра̏јем ("тешко живети, оскудевати"). Сомбор [1]
  16. ва̏тати сеза ко̏се ("увиђати да је прекасно за нешто"). Вршац [1]

Референце

[уреди]
  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 1,52 1,53 1,54 1,55 1,56 1,57 1,58 1,59 1,60 1,61 1,62 1,63 1,64 1,65 1,66 1,67 1,68 1,69 1,70 1,71 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 111, 118, 119, 348.
  3. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 164, 242.
  4. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 17, 148, 152, 192.
  5. ↑ 5,0 5,1 5,2 5,3 5,4 5,5 5,6 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  6. ↑ 6,0 6,1 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  7. ↑ Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).
  8. ↑ 8,0 8,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 348.
  9. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 275, 453.
  10. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 227, 228.
  11. ↑ 11,0 11,1 Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  12. ↑ Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
  13. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 293, 348.
  14. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 117, 132, 180, 211.
  15. ↑ Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 242, 1907, 42—67, стр. 67, 68, 77.
  16. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 228.
  17. ↑ Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 124.
  18. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 147, 150.

Напомене

[уреди]
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=ва̏тати&oldid=494360”