ва́гати

ва́гати

ва́гати (српски, lat. vágati)[уреди]

Глагол[уреди]

ва́гати, {{{вид}}} непрел.

Категорије: прен.риб.прен.риб.


Облици:

  1. вагати [1]
  2. ва̑гнем, вагати [1]
  3. вагати [1]

Значења:

  1. Мерити тежину. [1]
  2. Процењивати, одмеравати. [1]
  3. Тежити, бити тежак. [1]
  4. Ловити великим черенцем, седњаком, обично испред заграде од прућа. [1]
  5. Мерити своју тежину. Сомбор[1]
  6. Показати се тежак. [1]
  7. Претегнути. [1]
  8. Изгубити равнотежу, пасти. [1]
  9. Умрети. Бечеј[1]
  10. Уловити великим черенцем, седњаком, обично испред заграде од прућа. [1]

Примери:

  1. Обично каже кад иде да вата ш њиме: иде да вага, јел он вуче га на пајвану и пушта га. То се рибарски зове вага, иде, каже, вага, вага на черенац. [2] Србобран [1]# Ва́гно је би̑к три̑ мѐтера. Сомбор [1]# Нима̏ло да ва̑гне, [мери] ко̏ у апате́ку. Вршац Ново Милошево [1]# Де́те је ва́гнуло на ле́ђа (ка̏ко се де́те тр̏гло), па је па̏ло де́те на ле́ђа. [3] Башаид Каћ [1]
  2. Ва́гнућеш с то̑г ћо̀шка, се̏ди на средѝну клу́пе. Ковиљ [1]# Он [черенац] пун шарана, пун. Искачу, не могу да вагнем. [2] Кленак [1]
  3. Овај прут је везан са ова четири канапа и он вагне, и он вагне, значи, риба је дарнула у то. Босут [1]


Изведене речи:

  1. ва́гнути [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 532.

Напомене[уреди]