ва́бити
ва́бити
ва́бити (српски, lat. vа́biti)[уреди]
Облици:
Примери:
- И̏ди ва́би гу̏ске да им да́мо зр̏на. Бегеч [1]
- Ва̑би ко̀ко̄шке да им да̑ да је́ду. Јаша Томић [1]
- Сви̏ поле̏ту кад ји ва̑бим на је̏ло. [2] [3] Вршац Лаћарак Суботица Пачир Сомбор Ада Бечеј Турија Равно Село Чуруг Госпођинци Жабаљ Ђурђево Каћ Ковиљ Нови Кнежевац Кикинда Ново Милошево Меленци Тараш Неузина Бока Шурјан Орловат Чента Ченеј Иванда Деска [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет),977, 457 стр.
- ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).