Пређи на садржај

бѐдилац

бѐдилац

бѐдилац (српски, lat. bèdilac)[уреди]

Именица[уреди]

бѐдилац, м

Облици:

  1. -оца, бедилац [1]

Значења:

  1. Који клевеће, оптужује без довољно доказа. [1]

Примери:

  1. То̑ је на̑јвећи бѐдилац у сѐлу. Футог [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене[уреди]