бу̑ћ

бу̑ћ

бу̑ћ (српски, lat. bȗć)[уреди]

Именица[уреди]

бу̑ћ, м

Значења:

  1. Већи прамен косе. [1]
  2. Неуредна дугачка коса. [2] Сенпетер[1]

Примери:

  1. Испод мараме испо јој цели бућ. Сомбор [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Ивана Ловренски, Лексика појединих обичаја и народних веровања у говору Срба у Великом Сенпетру (рукопис дипломског рада).

Напомене[уреди]