бу̀љук

бу̀љук

бу̀љук (српски, lat. bùljuk)[уреди]

Именица[уреди]

бу̀љук, м

Значења:

  1. Коса причвршћена око главе. [1]

Примери:

  1. А џе́га, то̑ је што се, нѐ буде пу̑нђа него ко̀са, бу̀љук око гла́ве, па на̀ то̄ се ме̏тне јѐдна као џе́га, као не̏ка ка̏пица то̑ до̑ђе. Кула [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене[уреди]