блажено

блажено

блажено (српски, lat. blaženo)[уреди]

Прилог[уреди]

блажено, прил.

Примери:

  1. Њи̑ дво̏је жи́ве бла́жено. Футог [1]


Референце[уреди]

  1. Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене[уреди]