беле́га

беле́га

беле́га (српски, lat. beléga)[уреди]

Облици:

  1. беле̏га Вршац[1]

Примери:

  1. Има тамо белега колко сам оставила место за грашак да сејем. Јасеново [1]
  2. Кад коси, помало, ливаду, сваки пут забоде неку белегу да би познао да ли му је неко крао (покосио неки откос) у међувремену. [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене[уреди]