бе̑сно

бе̑сно

бесно (српски, lat. besno)

бе̑сно, прил.

Значења:

Примери:

Изрази:

Изводити бесне гљисте ("шегачити се, измотавати се"; "Што̏ ѝзводиш бе̑сне гљи́сте?"). Госпођинци Каћ ^[1]
РСБ] ^[1]
у̀чити ко ˜ ("учити најбоље што се може"; "Да ви̏ш ка̏ко смо у̀чили, ко бе́сни"). Србобран Ковиљ Вршац ^[1]
˜ ко рис Сенпетер ^[1]
˜ ко џукела ("веома бесан"). Нови Сад ^[1]
кад глота није бесна, кућа није тесна ("ако су људи скромни, могу се задовољити оним што имају"). ^[1]
ићи сокаком ко бесно пцето ("лутати без циља"). Вршац ^[1]
кад чељад није бесна, ни кућа није тесна ("исто"). Сомбор ^[1]
бо̀гато бе́сно, сиро̀машко о̀грајса̄но Ново Милошево ^[1]

↑ ^1,00 ^1,01 ^1,02 ^1,03 ^1,04 ^1,05 ^1,06 ^1,07 ^1,08 ^1,09 ^1,10 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.