бе̏зуман

бе̏зуман

бе̏зуман (српски, lat. bȅzuman)[уреди]

Облици:

  1. -мна, -мно, безуман [1]

Примери:

  1. То̑ је би̏о кра̑јње бе̏зуман по̀ступак. Футог [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене[уреди]