ба̑л

ба̑л

ба̑л (српски, lat. bȃl)[уреди]

Именица[уреди]

ба̑л, м


Примери:

  1. Мо̑ј пру̏слук су но̀сили у Бео̀град те су обла́чили свакоја́ке ста̑ре но̀шње (да би̏де чо̀бан јѐдан од о̀ти мома́ка што су у̏шли у̀ то дру́штво о̏младӣнско — кад ба́лове пра̏ву) и шѐшӣр по па̏орски. [1] Ново Милошево [2]
  2. На̏ ба̄л ни́је сме̏ла са́ма дѐво̄јка да ѝде, мо́рала јел ма̏ти јел сѐстра да ѝде ш њо́ме. Бата Шимановци Суботица Сомбор Српски Крстур Вршац Деска Темишвар [2]
  3. Ако су то̑ не̏ки вѐче̄рњи банке́ти, ба́лови, ту̑ су се ши̏ле ди̑вне вѐче̄рње ха̀љине до зѐмље ду̏гачке. Арадац [2]


Изрази:

  1. кад је провод, нека је провод' Вршац [2]
  2. Кад је ˜, нек је ˜ [2]

Референце[уреди]

  1. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 125.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене[уреди]