ба̏јалица

ба̏јалица

ба̏јалица (српски, lat. bȁjalica)[уреди]

Именица[уреди]

ба̏јалица, ж

Значења:

  1. Особа која се бави бајањем. [1]
  2. Речи које се изговарају при бајању. Каћ[1]

Примери:

  1. Разликују се врачеви односно врачаре и бајалице. И мушкарац може да буде бајалица ( — Фу; НМ Вш). [2] [1]
  2. Ѝшла је код ба̏јалице да је ѝзле̄чи. Бегеч [1]


Синоними:

  1. басма [1]
  2. басма [1]


Референце[уреди]

  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 115.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=ба̏јалица&oldid=185833”