арендаш

арендаш

арендаш (српски, lat. arendaš)[уреди]

Именица[уреди]

арендаш, м

Облици:

  1. ‘онај, који, узима, земљу, у, аренду' [1]

Примери:

  1. Це́лог ве̑ка је би̏о арѐнда̄ш и ра́дио ту́ђу зе̏мљу. Футог Суботица Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Ковиљ Тител Мошорин Нови Кнежевац Нови Бечеј [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене[уреди]