а̑лка

а̑лка

а̑лка (српски, lat. ȃlka)[уреди]

Именица[уреди]

а̑лка, ж

Категорије: кол.риб.


Облици:

  1. алка [1]

Значења:

  1. Карика на удици. [1]
  2. Вашарска игра, набацивање дрвених карика на чуњеве. Футог[1]

Примери:

  1. Два̑ помоћни́ка. На јѐдном је сто̏јала а̑лка за укр́штање каја́са за гла̑ву. [2] Бачинци Суботица Ново Милошево Сефкерин Панчево Омољица [1]
  2. На а̑лку се за̀твори то̑. [3] Дероње [1]
  3. Има [удица] које су са алком, а има које су исковане. [4] Моровић Футог [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
  3. Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  4. Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.

Напомене[уреди]