а̀ло̄в

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

а̀ло̄в

а̀ло̄в (српски, lat. àlōv)[уреди]

Узвик[уреди]

а̀ло̄в, узв.

Категорије: узв.


Значења:

  1. За подстицање да неко скочи, потрчи: хоп. [1]
  2. Као узречица, поштапалица у говору. [1]
  3. За изражавање незадовољства, срџбе, разочарања када се нешто проспе или разбије. [1]

Примери:

  1. Преско̀чи то̑, а̀ло̄в! Равно Село [1]
  2. А о̑н а̀ло̄в прико̀ ба̄ште! Футог Бачинци Пачир Чуруг Госпођинци Жабаљ Ново Милошево [1]
  3. Су̀срео сам ју̏троске Пе́ру… а̀ло̄в, бра̏та њѐговог — Ми́ту! Ковиљ Каћ [1]
  4. А̀ло̄в, о̀де су̏па у̏ пропа̄ст! Ковиљ Каћ [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене[уреди]